Стиже грозна вест из Софије − пучисти су преузели власт, а несретном Стамболијском су одсекли руку којом је у Нишу потписао уговор о пријатељству са Србијом, а затим и главу. У Загребу митинзи, на којима Стјепан Радић заговара непоштовање Устава и пропагира стварање Републике Хрватске, у оквиру Краљевине СХС. Он контактира Беч, Лондон па и у Москву нудећи се Совјетима да приступи Интернационали. То Београду досади, па га ухапсе. У затвору га посети Пашић да га придобије за коалицију. Радић бива примљен код Александра сав преподобијен. Александар му зна слабу тачку - Мусолини. Тај отворено тражи Далматинску обалу, а држава СХС И Александар су брана томе. Александар, с професором Милутином Миланковићем, разговара са патријархом и владикама и предлажу календар који је Миланковић створио. По њему бу сви, који верују у Христа, истог дана слави његово рођење и васкрсење. Али две конфесије Христове вере, не могу да превазиђу конзерватизам, антагонизам и мржњу, која трује њихов однос.