Краљев пријатељ, вајар Иван Мештровић, на имању Карађорђевића у Тополи ваја Александрово попрсје. Мештровић му пружа најобјективније информације о стању у земљи, посебно о питањима који се тичу Хрвата. Александар и Марија са пратњом крећу на велику турнеју по држави, где их народ свуда веома срдачно дочекује. У исто време са разних страна стижу упозорења из домаћих извора, а и француска штампа о томе пише, да многи краљу „раде о глави” и да је турнеја врло ризична. Самог Александра највише занима како ће га дочекати његови Црногорци. Дао је дозволу да се обнови Његошева капела на Ловћену. Он и Марија учествују у процесији поновног изношења Његошевих остатака на Ловћену. Док плове Јадраном, Италијани, са својих бродова, топовском паљбом опомињу да су ту. У Сплиту војна парада, тискање и поздрави велике масе узбуђених грађана. Стјепан Радић у парламенту полаже посланичку заклетву и говори своју песму посвећену краљу. Краљица Марија рађа децу и краљ јури аутом по граду као Фанђо. У часовима породичне идиле на Опленцу, Александар јој поверава бригу која га мучи са Николом Пашићем и његовим сином.