U Beogradu u Bioskopu "Cenzura" funkcioneri gledaju Andrića na dodeli Nobelove nagrade. Andrić se iz Stokholma vraća sa Milicom preko Švajcarske, zemlje u koju je početkom rata odbio da se skloni i odlučio da rat provede sa svojim narodom. Sećanje ga vodi u 1941. kada sa Milicom i Nenadom Jovanovićem stiže u okupirani Beograd i smešta se u stan porodice Milenković. Slede ispitivanja u Specijalnoj policiji i pritisak da potpiše kvislinški Apel srpskom narodu. Andrić odbija da potpiše Apel i pokušava da se distancira od okupacione vlasti. Suočen je sa svakodnevnim užasima: vešanjima na Terazijama, terorom Nemaca i nedićevaca, vozovima punim grčkih Jevreja. Andrić se povlači u pisanje, ali pritisak policije je veliki, ponovo ga ispituju u vezi sa njegovom masonskom prošlošću. Sa Markom Ristićem 1942. odlazi na Ozren, u posetu pesniku Radetu Draincu koji je u sanatorijumu. 1943. Nenada Jovanovića hapse i odvode u logor. Andrić završava Na Drini Ćupriju.