Jovan Ćirilov, dramaturg Jugoslovenskog dramskog pozorišta čiji je predsednik upravnog odbora Andrić bio, traži dozvolu za dramatizaciju Proklete avlije. Andrić se seća 1914. i svojih tamničarskih dana i vremena kada je, pušten iz zatvora, konfinaciju proveo kod majke u Ovčarevu i manastiru Guča Gora družeći se sa fratrima. Sećanje ga vodi do Višegrada 1917, na ćupriju na Drini gde sreće svog učitelja Ljubomira, i do bolnice Milosrdnih sestara gde leži zajedno sa Ivom Vojnovićem sa kojim planira neko buduće jugoslovensko pozorište. 1919. i 1920. se u Beogradu u hotelu Moskva na književnim večerima druži sa Crnjanskim i Borom Stankovićem. U 61. čeka ga pisanje testamenta i odlazak u Švedsku na dodelu Nobelove nagrade.