Пролази време, а бука у Скупштини не престаје. У оштрој галами Радић затражи реч и изјављује: Није Ђорђе за лудницу, за лудницу је Александар који је брата тамо стрпао. Кад га Александар тамо позове, долази небројено пута клањајући се и обећа да ће све учинити да се смире дуси у скупштини. У наставку заседања стање је све горе, а и Радић је један од букача, док Црногорац, са кратким фитиљом, Пуниша Рачић, не изађе за говорницу. извади пиштољ и поче да пуца на противничке посланике. Двојица мртвих и двојица тешких рањених а међу рањенима је и Стјепан Радић. Бес због злочина у Скупштини затресао је Хрватску, а Загреб посебно. Раздражени демонстранти крећу на полицију: гушање, ругање ,псовке, ударци пендрецима и металним шипкама. На обе стране, десетине мртвих а има и повређених. Краљ посећује Радића у болници и моли га да једним прогласом умири Хрвате. Одјек у свету је грозан по Србе и краља, некадашњег великог ратника. Прибићевић долази код краља и тражи му да се он извини Хрватима, као да је Александар тај који је провоцирао сукобе у Скупштини. На овај безобразлук му Александар поручује да поздрави Радића и да му каже да се он не противи отцепљењу Хрватске тј. да ће он сам ампутирати Хрватску. Овај изненађен, остане без речи, потпуно констерниран. Он не зна да би независну Хрватску Мусолини одмах преполовио.