Од како је оболели отац, краљ Петар, због болести, пренео на њега сва краљевска овлашћења, Александар је већ 6 година краљ уместо краља како сам каже. Српска војска, на захтев савезника, и даље гони непријатеља док Александар ради на стварању Југославије. Саветује се са војводама, академицима, писцима јер жели да чује сва мишљења за и против стварања нове државе. Стиже му касније вест да су бољшевици у Русији побили руску царску породицу, међу њима и кнегињу Олгу којом је требало да се ожени. Александар телефонира деди црногорском краљу Николи, који је 1917. године избегао у Париз. Боли га његово неразумевање за Југославију, у којој би он да буде краљ. На крају стиже радосна вест из Загреба – тамо се кличе уједињењу.